Topola

372

убрусом, злокобни бпљег кукавна спротовања. Обпје, п невјеста п заова, пренемогну од бола п јадиковања, на кад ноћ обавпје земљу тмастом аљпном, дођу прескубене и полу мртве на угашенп дом. Имала Горде у селу пскрену п вјерну другарпцу п прпјатељпцу, дар божјп, веома рпједак у данашњем прјеварном свпјету, Кад дође Зорка Гордп на жаловање, разбирала је прпјатељпцу сумњом, да лп је збпља Шенпфлјт погпнуо, плп гдје на крају псплпвао, плп та Турцп заробплп пк Скадру повелп. Горде убечп црне очп у прпјзтељицу, п комад је мотрпла да трепавпцом не трене, а кад могла рпјеч зачетп, рекне: Зорко, од тебе не крпјем нпшта, драг мп је бпо онп момак; бпла бпх кукавпца ћора да га нијесам нпкад впдјела, а тако остадох слпјепа од брата п од вјеренпка! Пак да му се снага пађе, и да га укопаше као остале, просте ране; ходила бпх барем мраком да му назпвам добру поћ; бацала крадпмпце цвпјетак над слеђенп гроб; пазпла да не дође звијере да га откопава п костп му разносп. Не смпјем кукавица од стпда пптатп, је лп га ко впдпо мртва, сужња плп топца, јер бп мп рекло село да сам заборавпла брата п прегорела га вјеренпку; тако не знам, жалосппца, хоће лп га рпбе разнпјетп плп Турцп Скадар окититп лпјепом му главом. А Зорке: Знаш дп што ћемо? Ја ћу преноћптп у вас, као да те ћешпм п разабп-