Topola

237

Из грла, из непца, па чак и из језика издвајао се крвав гној. За тим је све падало на прса а жесток је кашал. једва једвице истискивао нешто мало танке пљувачке. Уз то је надолазила ужасна зука у упшма. грч је хватао v руке, цело је тело дрхтадо, наилазила је нека страва, неки немир, који се извргавао и v махнитост, болесника је морила жеђ. нека унутрашња ватра, тако силно, да је чноге нагнала у цистерне. По каткад се бол.а сидазила и у утробу те су болесници повраћали у највећим мукама. Кожа је била поцрвенела, кад и кад модра, а по гвој се јављали отоци и мехурови. Али су, као што се чини код те, као и код осталих куга, о којила ича извештаја из старога века, изостајале оне кврге, које су познате као најпоузданије знамен.е оној источњачкој кузи, од које су у познија времена стрепили људи као од божјега бича. Од прилике до осмога дана повлачила се болест понајвише, онда би св јавила смрт, кад би у болесника очи са свим упале, кад би му се нос сасвим зашиљио, кад би му тедо било хладно и рапаво. Но и ко би оздравио, не би прошао налијо. По који се пут зло ширилб чак и у ноге и у руке те их узимало или на њих наносило вучац. Често се гасио и очњи вид. Иатила је и памтиља и умна снага, мног је оздрављеник остајао слабоум, а било их је, који, дигавши се са боничке постеље, нису могли више да се сете свога имена. Нису