Topola

246

ској пову чености на обали Кифиса. До главе том боговском љубимцу није онамо допирао бич, који је судбина витлала над Атињанима. Ведра' је мудрост остала му била верна и научила га је била. како да умавне Иерикловој судби, како да не пусти. да му ишта буде срцу и сувише мило и драго и да збиља у животу не овлада сувише његовсш душом. И Сократову је главу иоштедео тај бич. ма да Сократ није напуштао легла ужасној зарази, ita да је неустрашено ходио по атинским улицама, ма да се није клонио . вгди него свуд помагао, где је могао. Млади је Алкивијад дотле Ипоникову кћерку, ружичну Ипарету, увео био у свој дом као своју л>убу вереницу. II он је у старој обести пркосио страхотама заразе, ма да је видео, да гнев богова не штеди Итифаљана те је куга отргла му једног од најмилијих му другова. младога Дизш, Пирилампова сина. Кад се Перикле кренуо с лафама, био је уз њега и Алкивијад. Те тако су Савацијеки служите.ви могли терати своје а нису се .морали бојати див.вих Итифа.вана, нису морали стрепити од Варатрона. Куга попусти мало, управо само толико. да је појединац опет itorao помиш.вати и на општу ствар а град Атнњана поглед свој од онога, што га је непосредно тиштало, могао бацити опет на оно, што му је иретило понздаље. Поновљена ратна невоља затицала