Topola

249

говима, него ле за то, да блистају напразно и да у главу тукт просте назоре и побожни начин натттих отаца. То, што сад патите, казна је за изопаку, за безбоштво. за разблуду. Нису то првине. да се гнев богова излио на Јелине. А ви знате, како су наши ираоци ублажавали гњев богова. Знате ви. да је богове по каткад могла умирити само највшпа свију одчазних жртава. ЧОВечја жртва. Шчепајте овога ниткова, што не верује у богове; и онако је већ по закону проиграо главу тим. што безочно вели. да нема богова. То је злочинац, ваља га погубити. Али место да га смакне џелатова рука, ваља га по прастароч. пола веА заборављеном обичају принети боговшш на жртву, ваља га уз песму и свирку провести кроз улице. сах’орети га па му пепео раздувати на све стране!“ Док је свештеник то говорио, дотле се било накупило све више народа. Мефу овим је био и Пачфил. Кад је тај чуо, да хоће да смакну оног пријатеља и браниоца Периклова, одчах је изјавио. да се слаже с тим. ..Онде преко на Кифисовој обали." рече, ~горе дан ноћ ломаче, на којима сагоревају заразине жртве. На једној од тих ломача, на који.ма онако весело пуцкарају дрва, биће места и за овога ..! Рекавши то први шчепа кривца а неколицина најпуивћих му другова устремише се с н>им заједно на бедника, да га одвуку. У то се на агори ттојави Перикле, како је пошао