Topola

264

минулам Периклу, тако је Сократово око не■ прмично гледало у бледо лице лепој жени. Изгледаше му као оваггукена Јелада. како тужна стоји чело главе сводг најплеменитггјем сину. Ала је бледо и озби.вно са црта тој лепој жени гледала та некад онако ведра Јелада! Сад Аспасија дигне очи а поглед јој се сретне са Сократовим. Био је то дуг. дуг поглед. којш! се ттогледаше Аспасија а Сократ. Био је то дут, дубоко озбиљан поглед и никоја реч не би кадра била изрећи ■ oceivaj а који се састадоше у том дугом погледу. Не проговорнше ни речи, само ce погледаше. За тим нестаде Сократа. Као аветињска сенка беше искрсао пред Аспасију, сад ишчезе без и најмањега шузга. Опет сеђаше Аспасија самохрана, непомична и бледа као мрадгор, чело главе највећем Јелину. —■ . Сократ • настави своју .ноћну блудплч Без сврхе. без смера ходаше наглр по улицама. дуго, дуго, узбуђен до дна душе. Сила јецавог и завијавог вихора беше иоиустила. Око ноћног јр хадшје настала била још већа тишина. но пре, сад је био још самохранији. lloHoh је давно била превалила. Иора се ш! далека почал.ала готово. још ннопазиврш сиврм тхругом на истоку. Али је над атинским улицама била још нок, тавна ноћ. Кррз раздерано облачје на небу трепернле су тек неколике звезде на изданку.