Topola

Дпвно вече. Тер: танана врула Са оглавка она што се чула Гдено пастпр своју драгу чека, II голема река пз далека, Што је тпхо роморпла с’ вали . . . „Ој поточе, ој поточе мали!“ Дивно вече. Ко му знаде тајне? Две смо звезде изабралп сјајне Па слушали врулу у пастпра, Која увек тако лепо свира Па љубавном санку емо се дали . . . „Ој поточе, ој поточе мали!“ Бели голуб голубицп гук’о А месец се у срму обук’у, Славуј свога изгубио друга, Јадао се из зеленог луга, Тужио се немилосној лали . . . „Ој поточе, ој поточе мали!“ Ти се и сад разлежу још звуци Ко и онда кад си ми на руци Невестинске сптне снове снила, Сунце моје, љубо моја мила!

221

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА