Topola

Атлант и брда.

(Виктор Иго.) Ја олем Атлант негда брда иогледаше, 9 Па у злоби ниској беседнти сташе: „Наша ј’ дола свежа, цветна и зелена, 'г И пурпурнпм меким плаштом покривена; 1 Амо ходи сетно девојче да снева, Да с’ радује, смеје п љупко попева. Океанскп вали ласкају нам' пустн II ноге нам љубе непогодни устп. Још на нашој глави од росе и цвећа Дивна круна сјаје светла прамалећа. А ти, дивски бреже, ћелав си п деран, Само сури ор’о што ти је још веран. Иа рамена твоја за што су погнута Ил невоља каква кида тебе љута? Чело ти у огњу тешких облачина А тајана пун сп дубоких пећина. Одкуд мраза, снега тол’ко на тој глави, Што ни жарко лето не мож’ да открави? Зашт’ си тако погнут, можеш ли нам рећи?“ Одговара Атлант: „ Свет држим на илеНџ! и

227

ПЕСМЕ МНТЕ ПОПОВИЋ.А