Topola

Свак се тужи . .. Свак’ се тужп: нема правде, Нит’ чисте јој ризе беле! Одкуд би је већ п било Кад је ето људи деле!? Деле, јесте, ал бадава, Правде зато ипак пма: Ено је на нроспјачким II краљевским гробовима! Љутих бола . . . .Бутих бола дивљи ор’о Зграбио ми срце боно, Међ канџама собом пон’о Бедну тицу срце боно. Бидев душа , мајка јадна Грабљивога орла гладна: Одважним и смелим летом Полети за јединчетом Лијућ’ горке, дробне сузе. Еад то впде разум , ловац , Он орла на нишан узе. А I кога ће да устрели?

241

ПЕСМЕ МИТК ПОПОВИЋА