Topola

Срде ми је хтела из недара, Па ме страншо, смртно раскрвави. Још орао одлетео није, А већ ето грдне неке змије, Што се менп нпје ли страхота? Око врата савпја и мота, Уједе ме, па потом удавп . . . Зашт’ не беше то тако на јаш% Ако с' чела . . . Ако с’ иела зној ти тече, Утри га, па ћути; Исппј чашу, ма п отров Да се у њој мутп. Будп тврђи од камена Ма с’ стрелом у грудп; Кад сп човек , немој пасти Нпкада до луди. Ол Уу оает . . . Ол ћу опет нове Почет’ сневат’ снове? Ол ћу живот клети Сам себп узети ? Жнвети је дог^не, А рано умрети !

246

ПБСМЕ МНТЕ ПОПОВПЋА