Topola

А по лугу, разнпх тпда, Отпоче се п певање. Ал у вису недогледном Жпводаван господ зборп: „Анђеоче, слуто моја, ТГдп. узми румен зори, Од румени крпла градп; А од звезде трепталпце Од Данпде, од краљпце' Узми на ое рпзу белу, Па у отом у оделу СлетпТеш, се другом крају Вршпоче моме слову На малену ону пегу, ТТТто ју некп земљом зову. Еад у малом оном куту До Прпзрена дођеш града, На вратп ћеш градскпх очп ЕраљевпТа наТш млада, Скпнп очп изпад врата Па дар)'ј пх мом Стевану! 1 ' . . . II анђео пред господњем Светлим лидем нпчке пану, Па дпгпув се, за час тили Одлетио божпј слуга,

22

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА