Topola

Бпла рече, узе момче Па се с : њпм у море спусти, Те сад снове тамо снује На вилпнпх шећер-уети. Ал о дпвном прамалећу Кад је лепшп одсјај звездп, По мору ће сваке ноћп На свом хату да пројездп. Па куд пде, стане, глене, Ил од срца пустп гласа: Свуда глазба, складна глазба Пратп њега од таласа. Ал пгалу када дође, Те кроз златну месечпну. Изновпце впдп славу II дпвоту прпродпну: Из грудп му уздај летп, А рука му сузе брише, Е из мора већ не може Природп на грудп впше.

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА.