Topola

.. Велемоћнп достојнпцп! Ако знате жпва бога: Пустпте ме кућп својој Журна пмам посла свога. Милостивп оне, не остав'ме, о! Ервава је једна пега На беломе рубљу моме, Еад бп тамо останула Шта би, јаој, било мноме!“ Милостиви оче, не остав’ме, о! Згледнуше се мудри судди, А шта мисле онп знају; Тппшна је, уста Еуте Само очи што гласају. Мплостпвп оче, не остав’ме, о! „Пдп куЕи, беДна жено! Ерваво сп рубље пери; Бог ти био у помоћи Што дубпне морске мери!“ Милостивп оче, не остав’ме, о! И већ Јања у потоку Опет рубље своје пере;

45

ЛЕСМЕ ЈШТЕ ПOПOВIХЋА.