Topola

Већ је нашла мужа свога На равнидп код Јаро. Загрли га, пољуби га Завија му ране љуте, о! Ал вреланих заман грудп Мртва војна не пробуди На равнидн код Јаро. „Утри сузе . . . стишај ми се . . . Тешка туга убиће те о! Већ сетп се, злато моје, , Удвељене деце твоје На равници код Јаро!“ Не теши ме, добри оче! Утеха ме само вређа о! Та твоја је Терка мила Све на свету изгубила На равници код Јаро! “

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА