Topola

Но кад нојда крила своја Раширила гавранова, Днгоше се погубљене Бедне жртве пз гробова, И прнуше и одоше У свагове „српском“ кнезу Па ко тресак божјег гшева Редол вако грмиле су: „Зулумћарство и насиље Онпсатп немам речи, Правду, право човенанства Одуздана спла гњечи; Ко у дивљем средњем веку Овећенпке живе деру Теби, кнеже, горке муке! Теби брачно платно стеру!“ „Свете дркве п олтаре Поганија гнусна гази, На путир, на распетије Змија спком језпк плазп; Слободи се рака копа, Вешала се дпжу свуда Ти мпрпсне венце впјеш Да крунпшеш турска чуда!“

64

ИЕСМЕ МИТЕ ГГОПОВИТхА