Topola

„Нема, стада, нема села, Нема куће нп огњишта, Потоња те нужда впче Са крвава, са бојпшта; А ти се у сјајнп двори Јаој стида, јаој срама! На грудпма сретне моме Од љубавног топпш плама!“ Ал заврпшта жртва седма: „Хој кнезовп. браћо моја! Заман крвп, заман зноја, Очајнога заман боја! Е спрота бедна раја Неће дотле главе диЕи, Док не дођу да се свете Новп орлп, новп тићи.“ „Докле прве наше главе Султановој I.уди служе, Дотле неће нпкад рајп Горке сузе да с ! осуше, Докле вилу српске среће Овакове душе воде; Нема ништа од напретка Нема нпшта од слободе! “

66

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА