Topola

што је крсташка војска отишда даље u превезла се у Азију византијски император скупи велику војску, у дари прво на Блгаре и победи их, а по том удари и на Србе. Рат овај исиадне несрећно по Немању, јер је тада изгубио : Подог, Призренску обдаст, Врању и Ниш; п, најзад, био принуђен да се измири. По з акључепом миру Немања је још израдио, да му се син Стеван ожени Јевдокијом, ћерју царева брата Адексија Комнена (Овај рат био је 1193 год.). Свршетап владе. После тога Немањаје био на миру. Дотде је он успео тејепоред заузетих области грчког царства, које је прпдружио својој држави, имао под својом вдашћу. и бету, Требшье, Хум, Неретву, а Босну под врховном вдашћу Жедећп још за свога живота утврдитп на престолу српском свога најстаријега сяна Стеван а, а савдадан тешкпм, скоро 40 годишншм радом на стварању и очувању сриске државе Немања се реши да остави владу, п да, по наговору свога сина Саве, остатак својих дана проведе у модитвама птнхој, кадуђерској самоћп. Тога ради сазове сабор у Раси. У врдо депој иеседи, коју је изговорио на сабору, Немаља је поменуо све оне тешке прилике кроз које је земља пролазила, и препоне, које је морао савдађивати, трудећи се и дан и ноћ, док није створио оводику државу српску. За тям је рекао, како је остарио, и какому је потребан одмор, ц за то оставља престо, а поставља за великог жупана (вдадара) свога најстаријега сина, престодонасдедника Стевана\ а Букина, другог сина, назове великим кнезом и да му на уживаље и управљаље Зету, с тим, да се потчшьава Стевану. За тим je посаветовао како треба да живе и да раде да би државу учврстиди и рапшриди њене границе, я завршујући беседу окрене се синовима и рекне им: . . . „Децо, незаборављајте мојих закона, ина срцу носите моје речи. Тако Кете имати дуга века и мирт живот. Делите милостиње и чувајте веру: обоје урежите у срца своја, иа йете бати сретни. Не миелите ништа рђаво ни пред Богом ни пред људима ; уздајте се cetiM ерцем у Бога, и не величајте се мудрогиЯу својом. Што год узрадите, радите право, нити икада сврКите с правог иута. Не држите да сте најпаметнији; борте се Бога и