Topola

139

ЗаузеЯе Арбанп је. Мало после тога у Алоанији настану међусобице , јер великанш тегдише сваки на своју страну, Грчкп дар упадне с војском у Албанију и продре до града Драча, па се онда натраг повуче; а Душан одмах за тпм с а спремном војском упадне у Албанију. (То је било године 1336). После једногодигањег ратовања већ је допр’о до Драча и на зидовима Авлоне и Канине попоено се вила српска застава 1 ; а трп године после тога,, до године 1340, Душан је своју власт распрстр’о над целом Албанијом, и онда се истом назове краљем Албаније. Да би што више уза се прпвезао становнике Албаније којп но верп беху католици; Душан је у то време обратно се пани ради преласка у католшптво. Ну по што му је испало за руном, те се сам собом дово.ъно утврдио у Албанпји , онда је се махнуо папе, јер му вьегова помоЬ беше излишня. Обнос с Л.гечиЯима. У ово доба спада и Душаново опријатељење с Млечпћпма. Увиђајућп моћност Мдечића на мору, Душан је тежио да их придобије на своју страну, па је рад тога и удао своју сестру Јелену за кнеза Младена 11. Шубића, који је имао знатне градове у Далмадији. Том приликом Душан je изјавио Млечићииа своју давнашњу жељу да ступи у свезу и пријатељство с шина. Лукави Млечићи приме га за свога грађанина и на све друго пристану само одбију савез противу Грка. Њима није ишло у рачун да поносни Дарпград буде у српским рукама, па с тога и не обећаше помоћ у лађама ако би Душан напао на Цариград изговарајући се, да су они начинили мир с Грдима па неће да га газе; и тако даље. С Дубровчанима се наравњао још друге године своје владе уступивши им неки део земље крај мора, али тако, да вьему и његовим наследнидима дају по 500 перпера (око 250 дук. дес.) годшшьё о Ускрсу. Долазак Пантачузенов. Тек што је Душан евршио посла у Албанији а у Грчкој умре дар (15 Јула 1341) оставив на престолу малолетног синя под туторством жене

1 Hopf ; Griechenland im Mittelalter et. c.