Topola

141

да Душан да војске КантаЕузену, да један другом не дирају земље које освоје него да вазда буду у пријатељствлц а становища градова да имају право преЬи под заштпту ономе, коме она хоће 1 и тако даље. 2 Заједничка упад у грчко царство. Еантакузен је оно у Србпјп месеца Јула, и после месец дана прн крају лета, а у почетку јесенп, по што је оставно спна у таоштву, крене се са српском војском и својим одредом коьашхка, на град Сёр. Град буде опкољен, али свршетак пспадне рђаво по Кантакузена. Путујући кроз јужне пределе Македоније Србп се нису могли уздржати у умереностп него су преко мере јели воћа кога у хьих нпје имело, п од тога се на велпкој врућинн многи разболе. До хпљаду и по Срба било је сахрањено под градом Сером. Већпна војвода српских а било их је 20 са Оливером, захтеју да се врну натраг, и Кантакузен, најзад, би прануђен да дпгве опсаду п да се повуче у Србију. Душан је међу тдм сретније нрошао : он је опсео град Водену и заузео ју је, па у њу сместио своју посаду. У то време обрати се грчка царица с молбом Душану, да јој изда Кантакузена обећавши му већп.део земаља него што му припало по уговору с Кантакузеном ; али Душан одбије понуде хьене не хотећи погазитн задане речи, а и због других узрока.* Hecpeha, која је снашла Србе под Сером, толико је упливисала на Душана, да је он већ охладнео према Кантакузену и изгубио вољу номагати му да се докопа грчкога престола. Било му је криво, што се Сёр није могао освојпти, јер је и то сам желео, па за то искупи војску и идуће 1848 године крене се с војском на Сёр да он тамо опроса своју ратну срећу. У нуту му стигне вест да га вэликаши грчки Лиокавка, позива у Амфипољ на са-

1 Друга дай после уговора Хреља сс нодврже Душану н преда му тврди град Мелник. Кантакузен је протествовао против тога, алп узалуд, ј ер се Душан изговарао да је то Хреља учпнно пре п.пхова уговора, алп због да.ьпне места није могло раипје дознатп.

2 Флорпнски, стр. 7 6—85.

3 Флорпнски, стр. 86