Topola

дио свој положа], него је-са својом војском продр’о на jjr у земље српске, отргао их испод византијске власти, саставпо ux са сво.јом доондашњом државом, па и многе друге области заузео.

ДУШАН КАО ЦАР

(1346— 13бб) Прсфас за цара. Сиојшши са својом државом области, у којима је био српски живаљ, ал’ које су дотле биде под вдашћу византйском, и освојивпш још и друге земље, и тако увећав српску државу, како нико до њега, Душан се је осетио најмоКнијим владаоцем на Балканском Иолуострву. А видећи: да византйска држава из дана у дан све внше и выше спада, и да му суседи Мацари не могу ништа нашкодити, Душан науми да да видљивог израза величпни српске државе и ведикој моћи с иој ; ј . С тога се ирогласи за цара, и узме све знаке тога достојанства ; тијару, плашт, и друго. Тим је Душан испо.ъио своју камеру, да сруши византаску царевичу, и на место ње на Балканском Шлуострву да створи огромну царевичу српску, којом Не српска рука да рукује. Ну Душан се не задовољи само тим. Сагдасно вековнам предањима, Душан је добро појимао , да ььегов многознаменити прогдас за цара може постатн законит и опште признат само у том сдучају, ако то буде освећено највишом ду.говном влапЉу. Српски архијепискдп, који је зависио од царпградског патријара, није могао бити том највишом духовном вдашћу Требада се, дакде , најпре установити иотауно незазисна црква, и поставити независна врховна глава њена. С тога Душан прогдаси српску цркву аатријаршиском , а једаог од архијеппскопа за патрщарха српског. Ну , да би дакше био признат и за природное наследника византйског царства , чим би конечно освојпо византйску државу, Душан, вештином свозом, придобије за се и грчко свештенство, које је било у земљама од Грка отетим , те га и ови признаду за цара грчког. После овога стану се чинити велике припреме за свечано крунисање.

-L*±U

ИСХОРИЈА СРБА