Topola

152

ода, који се стара земљи за добро с . Тако карактерише Душана славни рускп историк А. Мајков 1 . И народ српски, да би показао колика је била величина, мудрост, енергија и друге врлпне у Душана, назвао га је: Силним, који је назив яотпуно и заслужио. Душаном ће се Србин поношти докле траје света и Србпнства.. Тело његово сахрањено је у цркви св. Аранђела Михаила , коју је сам сазидао. Он се потписнвао:

СТЕВАН УРОШ V ДРУГИ ЦАР СРПСКИ

(од 1356- 1367 год.) Након смрти нашег првог цара, силнога Душана, сео је на царски престо јединад му син, млад и п невештп Урош. Њему је тада тек деветнајеста година била, а родио се пете године краљевањч Душанова, године 1836. Кад је био у десетој годтши живота, онда је, приликом Душанова крунисања за дара, крунисао се за младог крала Србије ; но он нс доби Зете на управљање и уживаье. као што су нређашњи владари НсманьиЬи, обичпо, синовима нрестолонаследницима давали. Њега је Душан задржао код себе за то, што је био млад, а после и за то, што се је бојао да га који од великаша нс узме на своју руку и наговори на побуну, као што се то за пређашњих краљева место дешавали. Урош је дакле живео у сјајном двору ода свога, ту растао, и од грмких духовника, а иод уиливом матере своје учио се закону божјем, писму, књизи, u грчком језику. Но поред тога, кад је био у стар uj им годинами, Урош је имао и веште учитаье витсшких вештина. 2 Био јевпсокараста и дугах

1 А. Мајков. Историја срп, народа, стр. 53 55.

1 Гласная XXXVI, Цар Урош и кра.ь Вукашив, од Чед Мијатовића, стр. 147 148.