Topola

113

дозволити својим људима да му што год пакосте ; да Урошеви људп могу слободно трговати у Дубровнику, п да им се никаква сметња неће чинити већ да ће бита заштпћени; ц тако да.ъе. И једна и друга страна да врати робље, које су у рату заробилп. 1 Од тада су почели Дубровчани плаЬати данак на годину по 2000 перпера. После овога Урош је живео у нријатељству с Дубровчанима све до краја своје владе. Савез с епнрским деспотом. Те исте (1257) године Урош направи савез са епирским деспотом Михаилом II I Анђелом, нротиву никејског дара Теодора II Паскара. За тим Урош и Михаиле ударе на никејску имнерију, u Урошева војска, освојивше све земље до Прилипа, онколя и Прилип. У том тренутку дође му вест да је Калиман убио његовог зета дара Михаила. Урош онда уђе с војском у блгарску простошщу Трвово. Сами Блгари убију Калима на и, по заиовести Урошевој, искупи се сабор земаљски, којн, под утицајем срн. крала, избере за дара брата Урошева, унука Немањнна, Константина Теаа. Крајем ове 1260 године умре Теодор никејски дар. Михаиле Палеолог ослепи његова сина и седне на престо никејски ; а 1268 године ьегова Флота освоји Цариград, те тако буде васиостављена визант., имиерија. ОириЈашељет ье с Игарском. Урош се није умешао у ствари источне, него обрати пажњу на запад где је пламтео рат између Чеха и Мацара. Урош се умеша у тај рат и помогне маџарском краљу, уговоривши с н>им да се његов син Драгутин ожени Катарином унуком Белином, ида Србији прнпадне Мачва, Орем и део Славоније, као мираз ; уз њу, и да тим земљама влада Драгутин. Савез с Карлом 1 краљем наиуљским. Због тога,, што је пропало латынско царство и васпостављена ви;зантијска даревина, узбуни се папа и део латински свет ; ;а Балдуин 11, последњи император латянски, уступи своја ;права на латински царство своме рођаку. Карло му онда шочне тражити савезнике, да освоји Византију, па позове;

1 Хрнсокоудт,, Бр. 26.

ИСТОРИ ЈА СРБА