Topola

116

свога млађег брата Милутина. Драгутин дозове .Милушка к себн, у своју престониду Дежево, и уступи му престо под условен: да теле смрти Мплутинове иостане сриским крилем Владиславу сии Драгутинов п да Драгутпну остане: Времена кралевина на уживавье и управљаље. Одступивши са престола Немањнног, Драгутин се крене из своје ирестошще у Дежевн, п оде у Срем, године 1281 Од тада се он називао: „краљ сремскп", п управљајућп Оремом делом Босне (У сора и Соли) Мачвом, Подунављем и Бранпчевском облашћу а неко вреые прдзнавагае му врховну власт и Степан Котроман бан друге бановине босанске (Горње Босне п Дољих крајева). Тако је, дакле, цела Босна била неко време иод Драгутиновом уаравом и .* Престояпда Драгутанова беше Дабрац (сада Дебрц) на обали Дунава, и Београд. Драгутин је имао два сина; Ваадислава, кога ожени Ылеташком, п Уропшду, кога ожени ћерју ердељског војводе, имао је п кћер Јелисавету, коју је удао за бана босанског Степана Котрпмана. Драгутин је једном покушао да се поврати на српскп краљевски престо, али Мплутпн пошље архпјепископа Данила у Дабрац, те он одврати Драгутпна од камере. И Драгутин се пред смрт покалуђерио добивши име Теоктист, и проводећи дневе у посту молитва и мећући тело своје разним муками. Умро је 12 Марта 1316 године. 2

КРАЉ СТЕВАН УРОШ II. МИЛУТИН.

(i2Bi — 1321)

Милутпн je био у најбољем добу, у 27 својој години, када се венчао српском круном на краљевски престо његових предана. Дотле је он имао под својом управом Зету

1 Klaie Poviest Bosne стр. 90 91.

2 Жпвоти стр 25 52.