Topola

125

Мнлутин је један од најзнатнијих владалаца српских, gep је срећно водпо многе ратове и државу српску у велико раширио ii ојачао, како нико дотле. Он је бпо и мудар, јјер је умео отклањати опасности од своје државе; умеоје дакле, ааметно управ.ъати. Ради тога морао је четири пута женитд се. А где днје помагао договор u женидба, ту је же, богме, лаТао оружја п он је скоро увек победиодем излазио из крваве борбе; по тон је он био мјуначан. „Славни рускн историк А. Мајков, овако вели за Милутина: ..Измену три сидна суседа, који су му непријатељи, у тескобн дд наваљивања западне цркве, Милутин није много бирао жако ће радити, него му је за тим било, да му Србија буде у миру и да је силна. 11 тако је себе дао за порист државну. Дивити нам се ваља његовој храбрости, бистроме уму, којц се свачему знађаше довито , и поред тога не;обичној срећи; па још не треба нам сметатп с ума да му је сусед, с којим највише посла имађаше , било неточно царство, које није жалило ни плетака, ни новада у пословима својим с другим народима; с таким суседом, који већ втајаше на праву унутрашњега квара и државнога преврата, често је требало радити оружјем каквим он ради и плетке и ставити на супрот плеткама ь . 1 За време мира, пак, дтарао се да ставовнпци простране државе српске не буду незадовољни. Та да је српска држава, помоћу јако развијене трговине, знатно се обогатила; у његовој држави бвше тако добро живети, да су се људи досељавали из окол<чих земаља па чак из врло далеких (Азије). II он сан оно је врло богат , ымао је : злата и сребра небројеног, много овада и волова, и добрих коња, скуподеног одела, алодне њиве свега изобиљно. 1 Да би се у земљи право •судило, он је издао многе ваљане законе, које је и његов унук у свој законик уврстио. Становниди су се поглавито занимали ратарством и стЬчарством, а било је и неких заната. А да би га сви његови поданкди, разне вере и народности, волели, и да би српску државу прославио, он

1 А. Мајков, у прев. ДанипиЬа, стр. 131.

2 Животи, стр. 130.