Topola

174

ком Катар ином, и да уз лу, као мираз, добије мачванскобосанску војводину. Тако је .Ыачванско-боеанска војводина спојена са српском државом. Доднцје , кад )е Драгутин устушю престо своме брату Милутину, он је, од 1281 1316 године, владао Босном, (т. ј. Усором и Соли) Маявом, Сремом, Подунављем и Браничевом. После смрти Драгутинове ова босанска бановнна (Усора и Соли) погнала је под власт српских краљева. Довде смо виделп шта )ё било са првом половином Босне, једном бановпном босанском која је обз г хватала области Усору и Соли. У оној другој босанској бановпни, Право) или Горњој Босни, владали су, после смрти Нино .лавлеве, нотомди легови Куликово. мелајући се често на престолу банском. Од свију лих вредно )е поменути бана Степана Еотромана, којп се појавио око 1272 године, управљајући том бановином босанском под врховним поглаварством ушарскога крала. Кад она прва бановина босанска (Усора и Соли) подпаде под власт „сремског крала* Драгутина, онда Степан беше зависая од Драгутина, признавајућп његову врховну власт, и, шта вшпе, ожени се Јелисаветом ћерју Драгутиновом. Године 1299 удари на Степана хрватскп бая Иавао ШубиЯ, победи га, и назове се врховним ноглаваром Степанове бановпне, што )е дотле био сремски крал Драгутин. У Доњим Крајевима постави за бана свога рођака Хрватина ; а Горњу Босну да на управу своме сину Младену. Тако' се друга бановина босанска раздели на две бановине те облает Горња Босна поста једна бановина, а Доли Крајеви друга бановина, а дотле су, као-што знамо, те две области чиниле једну бановпну, другу половине Босне. Младен ШубиК управлао )е у Босни око 20 година {l3O2 —1322). Испрва )е био бан само Горле или Праве Босне, али је, уједно, био и врховни ноглавар и Долих Крајева, дакле, над целом другом половином Босне. Одмах после смрти свога ода (око 1312 године) Младен, наследивши очев престо у Хрватско), пзмирп се са Степаном Котроманом и, шта вшпе, ороди се с лим. Кад по-