Topola

тише. С тога упадне с војском у те пределе, и после крат* ког рата сва Крајина од Цетиње до Неретве потяадне под ьэгову власт. У скоро за тим заузме п жупе : Думно Хлпјевно u Гламоч, које су дотле биле под хрватском влишРу, и од тпх жупа постаде облает Завршје. доцније назвата Западне стране. Овим успесима Степан је раширио босанску државу како нико до н>ега ; u тада је босанска бановина ирви пут нримакла се к лору. Богомилска (патеренска) јерес у ово време опет је узела маха. Степан, коме мајка беше православие вере, беше п сам православие вере ; а п Богомиле иије гонио, да не бп пзазвао иезадовољство народно против себе, јер је веЬина народа била богомилске јереси. С тога су се папе трудили да у Босни оснаже и рашире католиштво; али сви ЊНХОВП покушаји остали су безуспешни. У том незгодном положају папином, прискочи му у помоћ хрватски кнез НелипиР, ставивши се на услугу против Степана. НелипиР још одавна, од кад је Степан потпомагао ШубиРа против њега, беше љути противник Степанов, те за то беше сада готов помоРи папи, не из превелпке љубавц и оданости према црквп, већ за то, да се освети бану Степану. Тако се године 1838 отвори борба између Степана, који је бр-шио самосталност своје државе, и НелиппРа, хрватског кнеза, који је хтео осветити се Степану и силом оружја нагнати станоинике Босне да приме од папе римокатолиштво, да на силу бога верују у папину непогрешивост. Рат овај трајао је до године 1840. Угарском крал.у, Карлу Роберту, беше криво што је папа обитай н>ега, и у хрватском кнезу нашао заштитника римокатоличке дркве, па за то саветила склони Степана да се прими католичке вере. Степан попусти и изјави папи да прелази у римокатолиштво. Тиме је Роберто надмудрио хрват. кнеза Нелипића и, тако рећи , избио му оружје уз руку, јер он је постигао мирним п}тем оно што Нелипић није могао после двогодшињега рата. Папски посланик дође ка Степану и иочне га световати да пригрли римокатоличку веру Из одговора Степанова види се, да он није смео започињати верску борбу

176