Topola

184

Још је било у Србијн и Немаца, назватпх Сасима, по земљи Саксонијп из које су дошли. Саси су се занимали рударством, то јест, они су копали руде из земље, пречигпћавали их, топили и правили новце или друге ствари. У Србију су дошли у XIII веку, и настанилп су се по градовима и рудним местима. Саси су, у прва времена, имали права да секу шуме колико су год хтели, и таки су силно сатрли шуму. С тога је Душан, у своме законику ограничио сечење, дозволивши им да секу само онолико колико им је неопходно потребно било. Та одредба је : Чл. 18. Она земља, са које су Оаси посекли гору, пскрчпли је, прппада ниша. Но ако би они зем.ьу власте.шнску несравним путем заузели, онда су се могли судити са дотичнпм властелином по закону »светога краља« ; а у будуће да не заузпмају на та ј начни зе.мљу. Гору на другом месту могу да секу, али ону земљу (с које гору скину) не смеју обрађивати, нити се на њу насељавати, пего да место остане пусто нека расте гора. Оасину ннко да не забрани cehn гору; колико им за рад треба толико и да секу, Поред поменутих народности, било је по градовима Дубровчана и Млечића (Талијана) ; а тако исто и Блгара, Грка, Јермена и тако даље. Дубровчани и Млечићи бавпли су се трговином. Ц Унутрашње уређење- У почетку, док су српске области биле свака за себе, у жупашуекоме добу, код гьих није било никакве сталешке разлике, него су сви били једнакн нпо праву ипо дужностсша ; али, доцније, од наследних жуианйских иородица, развило се и у Срба племство или властелинство. Тако се становнишиво српско поделило на два сталежа (реда): оне, који су имали веЯа права пред законима земаљским; u оне, воји су имали мане права. Због тога су прей названа: привилеговани; а друга су звана непривилеговани. У привилеговане сталеже, поред властела (нлемствп), који су се делили: на велике и мале, на властелине и властеличиЯе, рачунало £е још и више сввиотенство. Сви, пак, осгали становници