Topola

пзбере, и народ избери Грубешу (1116 —1123) који је доме бно у тамнидп. Грубеша обрати сву своју пажњу на уталожење унЈ 7 трашњих немпра, я за шест година своје владе успео је толяко, да је у земля било задовољство я народ се знатно опоравпо. Поред тога, за срећу, беху родне године и у зем.ъп бя велпко благостање. Аля несрећне жудње династй за владалачким престолом не дадоше народу да дуго остане на миру. Седме године владе Грубешине ударя Ђорђе еа Рашаняма. Грубеша погине у боју, и по друга пут завлада Бодиновић. (1124 —1127). Заузевшя престо по други пут, 'Борђе не хте гонити своје рођаке, као што је пре радяо, него их позове к. себя да се язмяре, я завуне ям се, да им неће никаяо зло учпнити. Драгихња я Драгојдо (синовп Бранпслављеви, а унудя Радослављевп) поверују томе, дођу ка Ђорђу, утврде мир я Ђорђе им да део земље и жупанпје у Зетя. Tpehu љихов брат, Градпња, не хте поверовати Ђорђу, већ. се држаше савеза са Византијом я, шта више, упадне у Ранту я заузме је, а н>еног жупана Урояха I. бадя у тамниду. У то време трајагае рат између Византије и Мацара, те Ђорђе упадне с војском у Рашку, ослободп Уроша, я поставп га за рашвог жупана; а Драгојло и Драгихња освоје Подгорје и неколике рашке жупаније. На тај начин впзантпјска власт била је уништена у Зетя, у Рашкој я у жупанпјама кнежева Драгихње и Драгојла. Само је Градиња био присталица византијски и тражио да њепом помору яостане владалац сряски. По што је заузео Рашку,. Ђорђе је допустио својој војсдн да, као у награду за војевање, може пљачкати по селима. Тим својим поступком Ђорђе је навукао на се мржњу народну. Незадоволшиця су сад лако могли придобити народ на своју страну я подстреЕавати га против Ђорђа. Драгојло и Драгихња пзмире се са својим братом Градињом, на сва три отпочну радити противу Ђорђа. Византијски император подржаваше своје васале на штету српске самосталностя, коју брањаше Ђорђе. Впдећп опасност, која му се приближавала, Ворђе пође трагом свога ода Бодина, и рођаке своје, којима је дао я земље я власти, и којима се заклео да им

65

ИСТОРИЈА СРБА