Topola

вароши на делу државе његове 41 4 . Судећи по реду којпл; реченпце иду, излазн као да је Лазар од земље своје одвојио Вуку један део. Ну по што пре тога нпгде није говорено, да је Лазар још комв'одвајао од евоје зем.ве, п& »тада п овоме“ (Вуку), а међу тнм- је говорено, да је цар Душан .удао Милицу за Уlазара „н тоив доколно отдтлнкк® пзгледа, да се горње обдарпвање односи на Душана. Ма које да је од овога двога писац хтео казатп, није пстину казао. Душан је могао обдарити Бранка, али не п Вука, који Је и у време смртн Душанове (■{■ '2O. Декембра 1 355) био врло млад. Лазар пак није уз своје кћери давао земље п кад је владаоцем постао, а камо лп за живота цара Уроша, када п сам тешко да је од Вука много више имао. По томе, ако је ко Вуку што од горе обележених земаља даровао или на управу дао, то је могао бити само цар Урош, пначе мора се узоти, да их је самовласно заузео 42 за време нереда п отпмања око престола, као што су и другп властели на тај начин увећали своје баштине 43 . После смртп цара Уроша насташе крваве борбе између најзнатнпјпх српскпх властела око тога, ко ће завладати Немањића државом с ове стране Шаре и Црне Горе. Тадашње стање најбоље плуструју речи, које је, 30. Новембра 1373., у повељи пзрекао зетски господар Ђурађ Балшпћ, по што су Дубровчани пристали да њему плаћају „српскп доходак*, а које глаее: »н лко тко вкде

41 . 1ћ5(3. 114: .таже н сема 'докодне отдЕликћ н нднпдуе еолшн грлдоки кк шдреЕи дркждкн его прнлвунше се“.

42 . У повељи којом је Вук даровао Хилапдару две Гадимље у Ситници, говори овако : „Ја по милостп божјој Вта Брапковић, владајући зем.вом мојом ко.шко мц бог уручи, прппесох овај малп дар пречпстој матерп божјој хилапдарокој 0 .

43 . II Вукова је држава доцнпје поотала већа, као што ће се ниже видетп.

16

ВУК БРАНКОВИ'S