Topola

вође над оном ништавном лешином славном мученичком смрАу живот и крв и-ролилие, а од свију је вагпе ве.шчапство најсретнпје, које посветн тако славна п нигда незаборављена победа, и којо.м је ако је правпм Христовпм војппцпма п јунацпма, као што треба вероватп, бог приправио небеско царство прпдржана она права п бескрајна слава" 101 .

2, Настарији спомен на српском језпку о боју косовском пмамо у натшгсу, којп је удовпца деспота Угљеше, калуђерпца ЈеФИмија, навезла на покрову кнеза Лазара крајем XIV. века. На том покрову пзмеђу осталога чпта се и ово; „0 новп мучениче, кнеже Лазаре, крепка рука господња показа те међу свима земаљским владаоцпма снажна и славна; владао си твојом отаџбпном и сваким добром обрадовао твоЈе поданике; с мушким срцем и благочастивом жељом изишао си протмв змије и пепријатеља божанских цркава, расудивши да твоје срце не може подноситп да Турци владају хришћанима твоје домовине ; ако лп га ие победиш, да оставпш трулу висииу оемаљског господства, обојпш се крвл.у својом п прибројпш војнццпма пебесног цара. И тако сути обе жеље пспуњсне : и змију си убио и мученички венац Ообио од бог а ((105 .

3. Још је краћа белешка о косовском боју коју Је у свој дневппк унео Пуј Гонсалес де-Кланихо, шпаиски

101 Касl, 111. 93 94. Од Твртка има пдсмо (у прелиоу), које јв пиоао 1. Авгуота Трогиранима. У њему веди да је Мурат с два спна на њега ударио, 20 Јуна, и да их је он (( победпо, иосдао с овог овета с мпогим њиховим војницпма и ако ие без пзвеспог пораза овојих ,) . Очевндно је препиоач погрешпо датум преппсао. (КисЈив, Ое Ваlт, е4 СгоаТ Ић. V, с. 3).

105 Моп. Bегћ. 24 3.

39

ВУК.ВРАН-КОБИЋ