Topola

Ti znaš, da sam za života Ljubio te vrhu svega, Pa ću tebe tako Ijubit Do uzdaha posljednjega. Ti si bio polovina Ponajbolja duše moje, U svakoj je mish mojoj Napisano ime Tvoje. Ja ne mogu na tom svietu Već da budem čovjek cio, Kad Ti pol si srdca moga Sobom u svoj grob ponio!

Mlad bolestnik satrt leži Na po mrtav na svom logu, Al’ se trudne njeg’ve oči Zaklopiti još ne mogu. Smrt ga na se čekat pušta, Ima posla po svem svietu . . . ll’ je možda i njoj žao Sgazit ružu u svom cvietu?