Topola

Utrudismo od uranka Pa do podne bez prestanka Po kamenju hodê; Daj der piti, već dosadi Muka žedjce i crv gladi; Ma bilo i vode ! » To za Boga mlinar prima, S praga stane, ide s njima U svoju kliet uzku; Pa iz kuta sa police Snimi vina, šljivovice I pečenu gusku.

« «Na čast vama, o putnici ! Deder gladi i žedjici Odolite time : Ljetine su došle bude, Malo imam, al nek bude Sve u božje ime. »» Bog sa Petrom kod mlinara Napije se vina stara, Naji mesa tusta; Pa blagoslov reče sveti . . . Mah iz mlina ter iz klieti Odu ljeta pusta.

Od to doba, braćo draga! Kod mlinara svakog blaga Ima pune mjere, Čim se mlatcem bez ogleda Ništ’ van sira, kruha ne da Do zadnje večere. Statika Vraz.

Rajsko tica.

Kud se ono vere Mladi kaludjere? Kud ga vodac vodi, Cio dan da hodi, A u manastiru Da nije na miru? Morda, što mu smeta Žalost mladih ljeta; Morda mu je dosta I braće i posta; Mord’ na svetoj gori Nije on najgori !

Sunca mi! da nije Na njem mana tijeh! Jer u kaludjera Duša Bogu smjera, A što svud tumara: Bogu se udvara. U cvietu i travi Svemogućeg slavi; U goru, u cvieće Svaki dan se šeće, Od božje miline Da ga želja mine.

242