Topola

(1535. ) Calvin se posve raskrsti s Eabelaisomi Zaista teško bi se mogle naći dvije tako razlićne naravi, kao što bijahu ta dva čovjeka. Calvin bijaše uvijek ozbiljan, a Rabelaisu bijaše smijanje svakidašnja potreba. Nisard 1 veli o prijateljstvu Calvina i Eabelaisa ; „Calvin je u stvari reformacije puno očekivao od Eabelaisova opsežna znanja i od njegova bogata blaga u ruganju i satiri. To dokazuje žestina, kojom je planuo, kad je Eabelais reformi okrenuo leda". Pošto je Calvin u prvom od svojih listova od god. 1533. Pantagruela übrajao među gnjusne i zabranjene knjige, nazva ga Eabelais (Prolog k 2. knjizi) „predestinircern" i „varalicom“. Još jednom (knj. IV. pogl. 32.) napada Eabelais na Calvina. Le Duehat mnije, da je tomu ponovnomu nasrtaju na Calvina dala povod reformatorova knjiga de Scandalis, koja god. 1550. izađe u francuskom jeziku. Od toga časa nije Calvin sumnjao, da se Eabelaisu njegov nauk sviđao. Calvin reče o njemu kao i o Erazmu, „da je malko okusio kruha istine“. No pošto je reformator isto-tako zahtijevao poboljšanje ćudoređa kao i čišćenje vjere, pošto je morao sa zlovoljom gledati, da Eabelais u svome romanu što dalje to češće upotrebljava divlje riječi, pošto je morao vidjeti, da se ne može više na nj oslanjati, on je u toj knjizi de Scandalis tako nemilo s njim postupao, da je napokon Eabelais Oalvinu rekao krupnih uvreda. Da su Eabelaisa smatrali prijateljem i pristašom reformacije u Francuskoj, premda se nije nikada o tom jasno očitovao, dokazuju izjave nekojih njegovih prijatelja. Tako n. pr. veli učeni Henri Etienne: „Quoique Eabelais semble être des nôtres toutefois il jette souvent des pierres dans n otre jardin“. (Premda se čini, da Eabelais pripada

1 jSt isa r d, Histoire de la Littérature française, sv. I, str. 227.

19