Topola

пптода земља, а за онај крај каже питом крај, пжтомо место. Пптомпна је дакле плодност илл родност саме земље. Па како стоје шуме према питомпни? Свему што расте из земље и роди треба, у г.тавноме, ово двоје: влага и топљота. Видели смо и знамо, да је шума пуна вдаге, п да та влага умерава п топдоту, те летп не може да буде јаке жеге а зпмп јака мраза. П топлоте п влаге је дакле у шумп доста. Она шаље п околини својој, те п њу н њено бпље појп и за.гпва, загрева п хлади. Дакле нпје да шума само осигурава берпћет своје околпне, бранећп од поплаве, суше, града, ветра п мраза, већ она сама собом, својом водом влагом, п својом благом п умереном топлотом п хладноћом, иотпо.маже родност пену .') У шумским пределлма је особито много траве п свакојака пољска цвећа. То су најбоље лпваде п

Ј ) Впше Жупе (круш.), са северо-западне њене стране, има неколпко коса, на којнмаје, место некадање дпвне растове горе, сада само ш} г марпда; па п она је тако проређана, да се на мпого места само по некоме окрњку п пањевпма је ту бпла гора. П место свега пређашњега накпта њпнога, боспљка горе, п красне траве п паше, данас је цела њина .мора; напрат п бело трње! Место паше, камењеје. Место некадањих стада п буљука овада сад се по неколпко »кудравпда« п »огјљенпда« провлапе кроз оно трње. Млада шума не може нпкако да се подпгие, јер је стока огрпза, немајући нпкаке паше. Земља је савршено гола, голо стење; п вода је сппра, п носп како је њој драго. Зато су се све страховпто пзјаругале. Све јаруга до јаруге, провала до провале да нп равнпце не могу да се опувају.

96

ЗАГ ОРКИЉ А