Topola

се зарази стане на пут, а.ш све беше узадуд. Најпос.те неком падне на памет срећна мпсао: да се то место огради шумом. То п упиннше. Што је шума наоколо расла већа, то је зараза бивала све слабија, мања. На послетку са свпм је нестало.“ Од то доба постала је већ обнчна ствар, да се заразна п нездрава места чисте (дезинФИкују) најпоузданије засађпвањем шума. Шуме дакле гутају заразе, чисте ваздух и дају му ону величанствену миру, која не само даје здравље него п веселп, оппја, заносп.... ШјЈ.ме чувају од зараза го болештина. Где има шума, ту нема, или има мање, зараза и болештина. Где нема шума, ту заразе и болештине царују; ту је њина куба, њина колевка и отаџбина. Казали смо напред: где су шуме, ту је п клима равномернпја. Где шума нема, ту је и клима променљивија. Ту су не само лета жарка а зиме мразовпте, п дани врелп а ноћп оштре, него у једном пстом часу може да буде толпко промена да се човек не може сачувати од њих. Отуда у таким местима увек више катара, запаљења, пробади, костобоље па и саме јектике. Отуда је п ових болести увек више онде, где нема шума, а мање онде где има шума. За то је опет, као што впдосмо, и век људски у шумскнм местпма много дужи но у оголелим, каменитим местима п јаругама. У планинским пределпма веома су чести старци и од сто година; по оголелпм низинама п равницама реткп су људи и од 60—70 година.

113

ШУМЕ II БO.IЕСТИ

ЗАГОРКППА