Topola

91

може одрећи, да су тако вредне навике у раној младости у многоме допрпнеле да обpasyiy карактер којп је тако сретно управљао судбином н саме земље. Човек или жена, која постигне успех у руковођењу ма какве велике радње, има право на прпзнање, можда и онолико, колико вештак којп изради слику, аутор који напише књигу, или војнпк који добије битку. Јер, њихов успех може бити извојеван у тако исто тешким околностпма, а после тако исто велике борбе. Има их који мисле да су пословне навике несагласне са ђенијем. У животопису Ричарда Ловела Еџворта спомиње се један г. Бпкнел „као поштен али обичан човек, о коме се само зна, да се оженио Сабрином Сиднијевом, ученицом Томе Деја, писца књиге „Сонфорд и МертгС и да јеимао једну од сувише обпчних махна ђенијалних л>уди, а пмено; мрзио је на рад.“ Доиста, већа се заблуда не може изустити, Највећи ђенији, без изузетка, били су највећи радници. Не само да су они радили више од обичних људи, него су и уносили у свој рад више својстава и више духа. Ништа велико ни трајно није никад било пз небуха створено. Нити су и највећи производи што друго до плодови племенита рада и стрплења. Права снага прппада само радиицима. Лењштине су увек и слаботиње. Највреднији и најтрудољ.убивији су они који у истигот светом владају. Нема нигде честита држав-