Topola

93

у осамдесетој, онда. сам их зар мало и прешао!“ Хелвецше је ишао тако далеко, да тврди: „да је оно тешко осећање, које обузме човека кад нема шта да ради, главни узрош што он стоји над животињом, као што је она жудња његова да побегне од тако несносног стања, и нађе себи неког занимања, главни покретач људског напретка“. И доиста, овај живи принцип постојана рада, обилата занимања и практична додпра са својпм ближњим, јесте у сва времена био и остаје најбољи избор животне енергије и моћне природе људске. Правилне пословне навике вазда су бит° п остају драгопене савезннце на свакоме пољу и кораку у животу па, бавили се ми политиком или књигом, или науком и вештином. Тако се, на прилику, објашњава и факт, да су и најбољи књижевници наши били људи од систематске сгране у практичним радовима. Иста вредноћа и истрајност, иста употреба и економија времена, вреди и на том као год и на сваком другом корисном послу. Управо, једина писмена класа која °вде прави изузећа, и за коју би се, зар, могло рећи да није кроз ову практичну школу прошла, јесте: свешшеничкп. ЈЛосер. отац енглеске поезије, био је најпре војник, а за тим контролор царински. Ни у једном ни у другом чину није он био беопослен, јер је морао да води све спискове рођеном руком; и, кад год је свршавао своје царинске „рачуне", он се весело враћао милим студијама којима се