Topola

103

љено звање, са кога су га отерале сплет.ке непрпјатеља му, у изучавању физике, као и у повратку ранпје љубави према класичној литератури. За време дугих дана п ноћи, када га је парализа мучила, он је проводио време нижући латпнске стихове, премда једина строфа, од онда сачувана, беше намењена Венијамину Франклину. ■ Од новијих државника француских којима је књпга била занат колико и политика —могу се именовати: Де-Токеил, Тјер. Гизо п Ламар Ши н, док је Наполеон 111. тражио места у Академији као писац „Жавош.а Цезарева". Књига је била главно уточпште и за највеће енглеске државнике. Кад је ПиШ, на пример, спшао са власти, оп се, као и велпки му сувременик Факс, са заповољством вратио изучанању грчких и римских класика. Гранвил,*) је сматрао Пита за најбољег, њему познатог, зналца грчког класицизма; а Ганинг и Велесли, кад су се повукли у приватаи живот, заипмали су се превођењем. oda и сатира Хорацијевих. Канингова страст за књижевношћу јављала се у свпма предузећима његовим, и давала је боје целу му жпвоту. Његов животописац вели, „како би он (Канинг) после каквог ручка код Пита —■ и док би се остало друштво предавало разговору ухватио домаћина (Пита) и заједно са њим гдегод у крају салона гинуо пад каквом старом књигом грч-

*) Такоће државник и сувременик Питов.