Topola

За сво време док је био у тавници, она нпкако није могла појмитп, за што он пристаје да лежп и страда, кад би само једна реч из његових уста довољна била, па да му се одмах врати слобода, као и дивна му кућа у Челсији, и бпблпотека његова, и воћњак и живоппсна галерија, и друштво жене п деце његове. „Ја не могу да се начудим" говорила је она њему једногадана „како да Ши. кога је цео свет сматрао за паметна, будсш сад тако луд да лежиш у овој тесној и прљавој апсани, да пристанеш да те затворе ту са мишевима и пацовима, кад би лепо могао да живиш у слободи, н само да радиш оно што и друге владике раде" 1 ) Али Тома Чор схваћао је своје дужности са друге тачке гледишта. За њега то није било просто пнтање личне угодности; и наваљивања његове жене била су, наравно, узалудна. Онје њу у таквој прилици само и благо отискивао од себе, весело јој примећујућп: „зар ова кућа није тако псто близу неба као и она моја“?.. Мор је био сретнијп у кћерн му Маргарити Ропер, која гаје куражила да остане веран својим начелима, и која га је за сво време тавновања својски тешила и храбрила. Лишен и пера и мастила, мученпк је овај писао писма тој ћерп својој са једним

Ч Тома Мор био је владика и велики канцлер енглеског краља Хенрика VIII, и најбоље стајао све докпе се није одупро реформама које се онда уводиле у државну цркву Енглеске. Тада. пак, не само да падне у немилост, него, као што' се из главног текста види, буде бачен у тавницу, и најзад погубљен.

114