Topola

118

повезоше, па искочи довикујући јој: ,на небо, љубо моја, на небо ! и збогом остај у ово| олујп“. На путу до губплишта неко га је из гомиле поздравио бпо са; „не брини, то је најславније место на које си пкада сео“: а он, чувши, одазва се пун радости: „тако је, тако је“\ И ако је успех награда за коју се сви људи боре, не треба заборављатп да се често мора мука мучити без и најмањег зрака такве наде. Људи тада спадају и живе од своје сопствеие куражи, морају да сеју у мраку шат- пекога дана семе уроди плодом намењеним. Најбоље пдеје крчпле су себи пута и доспевале остварењу тек кроз дуге низе неуспеха, и многп борац пао је ту у очи победе. -Јунаштво њпхово, дакле, не сме се мерити по количини непосредна успеха т него по величини отпора накојпсу наишли, као п по куражи коју су показивали трајући у борби. Родољуб који вечно несретни бој бије; мученик који иде на смрт кроз победне усклике својих непријатеља; проналазач који, као Еолумбо, остаје непоколебана срца после дугих н горких година - такви примери моралне впсине, буде у нама дубље поштовање и од најпотпунијег и од најсјајнијег успеха. Мале су, доиста, и највеће убојпце крвавих мегдана према овим и оваким карактерима. Алп већи део куражи која нам у свету треба није од те „херојске" природе. Кураж се може показати п у свакодневном животу,