Topola

127

својој. Код куће Лаплас извади из свог ормана једно парче старе и пожутеле хартије, и пружи га госту. Млади фплософ изненади се да позна на тој хартији одавна решене проблеме, за које он баш сад беше побрао толике честитке. Са ретком племенитошћу Лаплас се правио невешт пред светом, све док млади Ђијо нпје стекао гласа у Академијп; па је и умро не казав никоме нпшта о томе. Ствар бп била и дан дани тајна, да ЗУ niiie сам Бијо. педесет година доцније, испричао и јавностп предао. Исту карактерну црту самопрегоревања налазимо у једном примеру друге врсте. У току зидања једне впсоке куће у Паризу пребије се једна, п то највиша, скела са фронта. Сви мајстори који су се ту дееили сруше се, заједно са материјалом, п разбнју на калдрми —сви—изузев њих двојице, једног младића п другог у средњим годинама, који се дохвате неког танког ужета и обесе заједно о њему. Уже се под теретом растегне и хтеде очевидно да се прекине. кад ће онај старији викнути млађем: „пуштај, Петре, ја имам децу“. „ Тако је\ “ одговори младић, и одмах се пусти, паде, и на месту мртав остаде. Онај горе, ранитељ деце, би спасен. Јест, куражџи људи то су и племенити и нежни људи. Јунак човек неће, чак ни непрпјатеља неће, мучки ударити, као што пеће газити палог или обореног, који не може више да се брани. Примери оваквог благородства душе јављали оу се и у најкрвавијим борбама. Тако у битци код Детингена, и у часу кад се најжешћи бој био, један ескадрон