Topola

130

даје стећи навиком, то јест, да и употреба куражи може прећи у навику, као год и пашљивост и окретност, и трудољубље, па и веселост. Многи страх у свету чедо је уображења, које нам износп слике зала која нас могу снаћи, али која се ипак ретко дешавају. Тако, има људи који су довољно куражни да се ухвате у коштац и са најопаснијим реалностима, али којп ће клонутп и уплашнтп се од нечега што самп у снојој главп уобразе. Према томе, живог уображења ваља се добро чувати, и у запту га држатп. јер иначе оно је кадро да нас на путу преполсви, да нас разоружа и победп. У осталом, свака слабост, па била она телесна или душевна, равна је наказп, п све је друго само не лепа и привлачна. Док је кураж на прилику нешто и лепо и достојанствено, страх ма у ком облику ружан је и одвратан. Нити се, као што смо виделп, и нежност, и најпитомија питомост, коси са врлином куражи. Тако, Ари Шефер, вештак, ппсао је једном својој кћерп: „да буде п јуначна и добросрдачна, јер су то праве особине за женску страну. На тегобе мора свакп ударити, али свега је један пут гледања на судбпну па била она пуна благослова или бола а то је: понашати се са 'једнаком досШојанственошћу и у злу и у добру. И опет ти кажем, ми не смемо клонутп, ако нећемо да буде горе и за нас и за оне којп су нам драги. Борба, борба п борба то је законо наслеђе жпвота".