Topola

да ју пусти до те и те жене. Овај ју најпре одбије, али на поновну молбу пустп ју. Грешна мајка стаде пред њу. Кад јој Сара Мартинона исприча ради чега је дошла, несретница бризну у плач и обасу захвалношћу своју посетнпцу. Ове сузе и ова захвалност дадоше правац целом даљем животу Саре Мартинове; јер бедна шваља, живећи и даље од- своје јигле, продужи бавити се осуђенинима у слободнпм јој часовима, и трудити се да ублажн њихову несрећу. Она постаде њихова свештеница и учитељка, јер они тога у оно време немађаху; диктнрала им је Свето Ппсмо, и учила их читању и пнсању. Женске је још учпла плести, шити и кројити; а, од продаје тако пзрађених артикала, куповала је матерпјал за продужење раденичке ]ој школе. Мушке је учила да праве сламне шешпре, дечије капе, п да раде „на парче“ само да пх пзвуче из нерада н очајања. Од зараде осуђеничке образовала је фонд из кога им је помагала. док, по отпусту са робнје дођу до рада. На тај начин она је доприноопла да овп људи понова отпочну жнвети у свету часно и поштено. а за себе је у таквом уепеху награду налазила. Алн, одајући се и сувпше искључпво занпмању по тавницама, кројачка радња Саре Мартинове поче онадати, п она брзо буде принуђена да бпра: нзмеђу своје радње и бављења око осуђеника. Око пзбора ое нпје дуго мучила. „Ја сам се већ на ово

136