Topola

137

решила“ рекла је она „и сад ми ваља божјом помоћу до краја истрајати". Сада она посвети и по шест и по седам часова дневпо осуђеницима, и тим напором успе да претвори нечисте тавнице у најуредније радпонпце. Муке је највише имала са новим заточеницима; али оу п они, пре а после, подлегали њеној неодољивој питомости, и свршавали поштујући и слушајући ју најревносније. Реткост је то бпла видети и старе зликовце, и лондонске кесароше. и разуздане мрнаре и покварене жене, и сав онај криминалнп олош какав само умедатиједна морска варош видети све то . где се клања добротворном утицају једнедобре душе. Више од двадесет година ова ретка и врла жена пшла ie племенитим јој путем, па и то, са мало или нимало потпоре и окуражења, Управо, једини извор материјална јој опстанка састојао се у годишњем приходу од неких десет или дванајест фуната стерлинга (не пуних Шриста динара) које јој је баба на страну остављала од њене малене кројачке зараде. Тек за последње две године њена труда, општина се јармутока сетп, да јој ова саморана жена уштеђује трошак око свештеника и учитеља (за које су оииизаконом обавезни били) и предложе јој годишњу плату од, 12 фуната стерлинга. Но и ту понуду. онп учине на тако неделикатан начин, да повреде п онако осетљиву природу њену. Она, дакле, одбп •сваку награду за услуге које је чинила из