Topola

148

дрост налагала да се ништа не говорп. Он је био тако благе и помирљиве нарави, да су га кратковиди посматрачи сматралп и описивали као мекушца и страшљивца; али, кад год је час делања куцнуо, Виљем Ћуталица био је Јунак, и у одлуци својој неодољив. „То је била стена у океану“ —-вели Мотли, исторпчар Нидерланда —„о чију су се непомичност најбешњи таласи разбнјали,“; а тако су се пријатељи његови и изражавали о њему, кад год су хтелн да покажу чврстоћу његова карактера. Г. Мотли упоређује овога Виљема ВашингШону, на кога је он у многоме и лпчио.. Знаменити Американац, као год и овај холандски патриот, истичу се у историји као само и оличено достојанство, јунаштво, чистота и ретка врсност. Његова власт над осећањима, и у часовима највећпх тегоба и опасности, била је толика, даје он изгледао онима који га ближе ттису познавали као човек од урођене мирноће, па чак и неосетљивости карактера. Вашингтон је, међутим, био човек бујне и преке нарави; и његова благост, питомост, снпсходљивост, и пажња према другима, биле су прости плодови строгога вршењакошроле над самим собом, п оног неуморног дисциПлиновања самога себе какво је оп прилежно практиковао од ране му младостп. Животописац његов вели за његов темпераменат: „да је ватрен , за страсти да су јаке; али да је он постојаним на иором усиевао да једне (страсти) зауздава