Topola

5

Алп, сем поштења, наши смерови морају још имати за се п здрава начела, и преводпти се у дело непоколебљивом преданошћу пстини, правди и правици. Човек без начела то је брод без крмила и компаса, кога сваки ветар на своју страну носи. Он је као п онај за кога нема ни реда ни закона, ни суда ни пута. Морални принцигш вели Хјум. јесу нешшо оптте и свеопгаШе. Y неку руку они састављају странку човештва 'иротиву порока и обести шог општег непрцјшиеља... Једном у Риму, оде у посету чувенбме стојијју ЕпиктеШу известан и сјајан оратор управо уврати се код њега пре него оде у Суд да. се парничи е да би што чуо од његове философије. Епиктет га примп падно, јер му ни у колико не вероваше. „Вп ћете критиковати само мој стил, јер о начелпма не желите ништа да научите.“ „Па како hy другаче? 11 одговори му адвокат „ако се ја начелима будем бавио. тшда hy остати, као и ви, без куће и кућишта, о другим згодама и да не говорим." „Е, али све те згоде мени не требају“ одвратиће стојик-философ —„ија сам ипак •богатији од вас“. „Како то ?“ „Тако, што је мени све једно, био газда не био; што не питам шта ће Цезар рећи, јер ја нп њему не ласкам; што је моја глава ■— моја царевина; што је мени и моја маленкост велика, а вама је и ваша величина мала ; што сам ја и гладан спт, а ви и сити ненасити“