Topola

168

Павле „цару царево, богу божије, и никоме не остани дужан“. Жив ocehaj дужности је сама круна карактера. То је основни закон за човека у највишпм му полетнма. Ко тога нема, тај посрће и пада од првог ветра недаће или искушења; док, задахнут пстпм (осећајем) п најслабији човек постаје јак и куражан. „ДужносШ“ вели госпођа Џемсон „то је нимент који држи целу зграду моралну: а без које би и власт п вредност, и разум и истина, п срећа п љубав. биле суште пролазностп. Без ње сваки стуб опстанка поткопан је, и ми се најзад налалазимо у сред развалина чудећи се сопственој несрећп". Дужност се оснива на појму правде, и то правде, задахнуте љубављу као највишем облпку доброте. Дужност није сентименат, већ принцип који цео живот прожима ; и тај (принцип) се јавља у владању и делању које поглавито опредељује рођена савест п слободна воља. Глас савести збори кад се дужност врши. Без њеног регулаторства п контроле, п најсјајнпјп п највећп умови могу само срљати у страпу. Савсст је морални управл>ач срца праве мисли, праве вере, правог рада н живота и само под њеним господарећпм утицајем може се племенит и прав карактер потпуно развити. Али савест ће узаман п најгласнпје зборптн ако њу не подупире енергична воља. Воља је слободна да изабере између правог п крпвог пута; али, тај пзбор не вреди ако му не сљедује брзо