Topola

177

кенхед.“ Чамаца није било довољно да се сви спасу. Официри и војнпци онда најпре у чамце спусте и отпсну жене п децу; па, кад их угледају спасене, онп сами, весело плотуне испаљујући, на дно отиду. Робершсон од Брајтона могао је онда тим поводом pehn’ и рекао је: „Јест, доброта, пожртвовање, дужност је Она особина која нашој Енглеској на дику служп. Бива да, као прост сељак, она по којп пут блене на какво чудо модерно, на каквога цара железничког, или на.какву електро-биолоцију. Али ништа се тако дубоко и коренито неће коснути њенога старог и великог срца као гсраво дело. Јест, ова наша стара Енглеска не уме ни шал себи људски да намести; она је читав грмаљ у сваком концерт-салону, и једва уме да разлнкује глас каквог шведског славуја од грактања какве чавчице, али нека је сретна и дуговечна —она уме да научи своје синове да Шону као људи међ таласе и хајкуле, па још и то да чине без помие и параде, баш као да је дужност најпророднија ствар на свеш-у. Најзад, њој се никада глумац нпје дуго могао продавати за јунака, нити се она икада о права Јунака огрешила у глумце га трпајући“. Ово је, доиста, велика ствар, овај општи осећај дужности у једном народу. Докле год он живи,'нико не треба ди очајава за будућност; а, чим он ишчезне или зачами, или се замени жеђу зе уживањем, себичним величањем и таштом „славом“ онда тешко таквом

Карактер