Topola

189

још имао довољно срца да овако пише; „Ја сам пао шака разбојницима и пљачкашима, и они мп све узеше. Па шта сад? Ево баш да видимо. Ено, оставили су ми месец и сунце, а ево норед мене и верне ми љубе, и много пријатеља који руку пружају, а неки од којих и на ноге помажу. Ако су мп људи могли II узети сво земаљоко благо, нпсу ми могли отетп ееселу нарав, ни чисту савест, нн веру у Бога, ни наду на небо, па ни моћ праштања њима самима. Још сам ја и жив и здрав, још радим и борим се, и још миран сан боравим".... И ако је весела нарав нешто рођено са човеком, ипак је то црта која се, као и свака друга навика, даје извежбати и истесати. И добар и зао удес у многоме од нас самих зависи. Сваки живот има две стране: светлу и мрачну. Не кажемо да нам је могуће прост пзбор учпнити, али је у нашој власти да извежбамо вољу своју у прављењу повољна избора. Ми можемо развијати ону наклоиосш, која види све у светлим, а ништа у црним бојама. Ако се облак и навуче, зар морамозатворити очп и над сунчаном ивицом његовом ‘? Јест, онај зрак душе који се у зеници ока огледа, тај сипа и радост и светлост, и лепоту и красоту, на људски живот. Падне ли на ладно срце угрејаће га; наиђе ли на страдалника утешиће га; удари ли на мрак незнања растераће га : сине ли над тугом разбиће ју. Без њега нема сунца животу; где њега није, ту цвеће узаман цвета,.