Topola

200

гледамо, и научимо да гледамо, на свет веселим оком, као год и преким погледом. Добро је толико знати: да су весели људи прави господарп света, јер свеш у ствари ирипада онима који га уживају'.... Остаје нам да у овој глави речемо коју о најбогатпјем благослову жнвота и најопштијем лобру човечанства: о нади\ Још Taлес, философ рекао је: ~да п онп који нишШа немају, имају наде.“ Нада је највећа потпора и најљуће сиротиње, п њу је лепо неко назвао „сиротињским лебом.“ Онајепослонац и покретач великих подвига. Зна се на прилику за Александра Македонског, да је, са ступањем на престо, раздао већп део свог имања својим пријатељима; па, кад га је Пердикос запитао: „шта је себи задржао?“ он (Александар) је одговорио: „себп сам задржао највеће благо на свету наду\“ Пријатне успомене, ма како прпјатне оне биле, не даду се упоредити са живљењем и уживање.м у нади, која „вечним дахом својим заднше свакн дар племенитог порекла.“ Спора не може бити да је нада она морална машина која свет и покреће и окреhe. „Накрају свега псвачега а вели Робертсон Еган „налазп се она велика ствар која се зове; „Нада.“ ■ —■ „Да нам нпје наде“ вели Бајрон „будућност бп нам бнла у паклу! Узалудно је питатп где је садашњост кал ју скоро сви знамо; а што се прошло сти тиче, зар памтимо више што од неиспуњене наде? Дакле, у целом животу људском налазпмо наду, наду и опет наду! “