Topola

207

досади п дојади свакоме? Немајућп снаге да владају собом, такви ће људи и век провести ударајућп на тегобе, које су сами себи сшворили. и никада неће ни до чега доћп; док ће други, и са мање дара и услова, али са више стрпљења, ладнокрвности п самоконтроле, напредовати. Оно, одавна је већ речено, да се у животу успева нарављу колпко год и памећу. Но, било то тако или не било, једно је пзвссно: да cpeha поглавито зависи од нарави, од рецимо, веселог расположења, готовостп да будемо прпјатни и услужниу малим стварима; јер то, као оно ситан новац сваки час треба. Што се самих облика неучтивости тпче. они су, дабогме, различити. Тако, на пример, ту долази, поред преданости одвратним навикама, и аљкавосш у ношељу и представљању. Хугенотски проиоведник, Давид Ансилон, пмао је обичај да тврдп: „да оио свештено лице ноје не даје себи дозољно труда да се у честигпој одежди прпкаже, самим тим, показује и сувише мало поште према пастви; а да онај проповедник који би се о празнику појавио у ноћној капп, или огртачу, не би могао извршпти акт веће неучтивости“. Савршенство лепог понашања лежи у лакоћи са којом се јавља. Оно, рекли смо већ, не сме у очи падати, већ мора бити просто и прпродно. Рошфуко нас уверава; „да ништа тако не смета лепоти природнога по-